Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 98

Суштина поетике | часопис за књижевност
Осврт | Милан Тасић Д.
ЧАРИ ЈЕДНОГ РОМАНА У СТИХУ
А. С. ПУШКИН: ЕВГЕНИЈЕ ОЊЕГИН
На српски (хрватски) језик је ово дело – у целини,
или у деловима – и превођено, и препевавано (и
прештампавано) још од своје појаве, а ми имамо у виду
овога пута издање Савремене школе (1962 године), у
препеву Милорада Павића 12 . А после напора овог врсног
писца и преводиоца да у другу језичку материју пренесе и
структурне и фонетске особености Оњегинске строфе, може
се о њему просто рећи оно што се обично каже о успешним
делима овога типа: јасан и високо изражајан језик, углачане
риме и др. наводе на помисао да препев није изгубио ништа
од оригинала. Иде томе у прилог, свакако, то што наше
речи, у просеку, имају колико самогласника, толико и
сугласника, што не познају гомилање гласова, нити слова
која се не читају, или пак читају различито, ... да многе
строфе готово маме да буду трајно сачуване у памћењу. Ево
таквог једног четворостиха (барем у овом препеву):
Татјана тугује и чами,
Самује, гаси се и вене;
Сад ништа више њу не мами,
Не доима се душе њене. 13
12
13
Писац дела Хазарски речник, објављеног на више од 80 језика света.
Гл. IV, 24.
98