С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
прихвати . Зато су жене храбрије , да кажу , да пишу , да покажу , признају ... Жене се уче од мушкараца одлучности , а мушкарци од жена храбрости , зато само заједно успевају да одрже свет , зато су њих двоје , мушкарац и жена – једно .
Да заокружи ове мисли ту је Песма жене , да нас подсети како не дајемо довољно од себе , олако одустајемо , не користимо оно што знамо и дарове које имамо , предале смо се , некако улењиле , често обесхрабрене трајемо , а дато нам је да знамо тајну живота и смрти , тајну припадности природи , тајну како огромна снага и највећа нежност могу бити у једном крхком женском телу . Наручја ми пуна , препуна Још из доба златног Евиног , Дивљег биља , цвећа , А косе , густе ми косе , Још пуне су влажне су росе , Прадавних људских пролећа .
И као што нам у животу треба равнотежа и осврт око себе да не бисмо превише остали задубљени у сопство и изгубили из вида све оно што траје око нас , тако се у средишту Поетике , као права равнотежа домаћим стиховима , налазе гости – индијски песник и три даме , једна из Русије , друга из Украјине , а трећа из Енглеске . Да погледамо мало очима других народа . Дебејсиш Парашар ће вас одмах освојити , непосредним и искреним стиховима , пуним разумевања за човека и његову природу . И даће вам дозволу да сањате , јер је право на снове исто као и право на ваздух – неприкосновено наше . А заборавили смо да
9