Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 84
Суштина поетике | часопис за књижевност
Нестали су грјеси на распећу јутра
док сам жељом својом тебе миловао
и спознах да груди болују изнутра,
што те нисам никад такву упознао.
*
ПОД МАСЛИНАМА, ИСПРЕД РАЈА
У ону ријеку немирне крви
нека се утопи мој живот цио
и нећу бити задњи, а ни први
који је сањао и снове снио;
да сводове могу дотаћи руком,
макар из кондира огњеног пио–
шкрoпећи судбину тјелесном муком.
И када ме кроте кô дивље звјере,
кроз маглене ноћи, и зову вуком,
и све ми отму, осим моје вјере,
и грде сираком, просјаком, робом.
Док се обзорје пред нама стере–
којем ћу кренути скупа са тобом,
кроз светост ореола вјечног сјаја.
Ми смо крштени у вину, пред Богом,
негдје под маслинома, испред Раја!
84