Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 84

Суштина поетике | часопис за књижевност Нестали су грјеси на распећу јутра док сам жељом својом тебе миловао и спознах да груди болују изнутра, што те нисам никад такву упознао. * ПОД МАСЛИНАМА, ИСПРЕД РАЈА У ону ријеку немирне крви нека се утопи мој живот цио и нећу бити задњи, а ни први који је сањао и снове снио; да сводове могу дотаћи руком, макар из кондира огњеног пио– шкрoпећи судбину тјелесном муком. И када ме кроте кô дивље звјере, кроз маглене ноћи, и зову вуком, и све ми отму, осим моје вјере, и грде сираком, просјаком, робом. Док се обзорје пред нама стере– којем ћу кренути скупа са тобом, кроз светост ореола вјечног сјаја. Ми смо крштени у вину, пред Богом, негдје под маслинома, испред Раја! 84