Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 83

Суштина поетике | часопис за књижевност
МОНАХИЊА
Као поноћ љетња кад притисне поље,
молитвено света, пуна благог мира,
монахиња бдије испред богомоље–
прије богослужбе–вечерњег стихира.
Поглед јој се качи за небеске нити,
у поруб одежде сунца које гори.
Оченашом везе–предвечерје кити,
aкатистом душе вoзнесење твори.
Живом вјером нити плаштеницу своју,
молитвеним псалмом из Светог тропара.
Са фресака свеци алилуја поју,
док пред Богом клечи монахиња стара.
*
РАСПЕЋE ЈУТРА
Немирима срца грлим тмину ноћи
и уснама кушам усне боје вина.
Острашћено, жељом шапћем у самоћи
слаткоречје мојих душевних дубина.
Сладуњави нектар с пупова живота
слива се низ твоје набрекле бјелине
и плави кô р'јека док вртлоге мота
премошћујућ чежњу и пусте даљине.
83