Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 82

Суштина поетике | часопис за књижевност
У утроби влажног кама
живи Црква и Монаси.
Сви смо скупа на мукама
„Боже спаси, Боже спаси“!
*
ПОДВИЖНИК ВЈЕРЕ
Подвижник сам живи пострадале вјере,
згрушаном од крви мојијех очева.
Још јутрењем зурла и таламбас дере–
кроз лобање шупље сa оштрих кочева.
Творбеније читам браћи мртве браће,
запретеном сузом вјечног непребола.
Са вјешала гавран стољећима граче
над склопљеном књигом мртвих апостола.
Разједа ме туга док читуљу збрајам,
а цјеливом уста богољубим свеце.
Све несреће српске у молитву спајам–
уздарјем живота нерођене дјеце.
На страдање идем с крстом на рамену
разгонећи вјером невјерно звјериње.
Полако се пењем свом гробном камену,
у келију мира, у свјетлост истине!
82