Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност

Суштина поетике | часопис за књижевност не морам да доказујем шта сам. Не морам ако чујем, слушам и пратим хук своје крви... И када то знамо, када се држимо тих људи и те земље, којима по рођењу и Божијој вољи припадамо, све је јасније и лакше, лакше се одлучује, лакше се и кризни тренуци савладавају, лакше се прихватају све те борбе које савршено описује Марија Стојиљковић Марстој у песми Дође тако час у животу: Али то је живот, то га чини живљим, јер боли срце, спушта па подиже разум. Живот – то су непрекидни часови наших осцилација, ритмика, динамика, музика, патос, или тек екстаза, парадокс, иронија... Како ме је већ на следећој страници обрадовала и ово о чему говорим одмах потврдила нова рубрика – Споменар српских песникиња, коју уређује Кристина Павловић Рајић. Од непроцењиве важности је подсетити се на живот и стваралаштво тих храбрих жена које су ишле испред свог времена. Јела Спиридоновић Савић, прва у низу скоро заборављених имена која ће наново оживљавати на овим страницама, својим стиховима оправдава надимак Драгуљ мисаоног бљеска. Подсетила ме шта је права женска природа и које су њене моћи, али и дужности, колики терет, али и снагу жена носи у себи. Песма Жена казује колико и поред све те тежине и одговорности у њој живи увек нешто детиње што се не буни на крст и не чуди се звезди. Савршен опис женске природе, створене и способне да поднесе највећа искушења и страдања, да све обујми, схвати и 8

Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 8