Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 74

Суштина поетике | часопис за књижевност
Прва шанса | Нина Ћосић
ОСВЕТЉЕН ПРОЗОР
Пре два месеца сам почео да идем на хемиотерапију.
Имам рак плућа. Доктори су ми рекли да нећу дочекати
следећи рођендан. Неки су ми рекли да се борим, да не
одустајем, да се лечим и победим болест. Други су ми рекли
да живим док још могу. Да урадим ствари које никада
нисам. Никада у животу нисам одустао па нећу ни сада.
Упркос напорима моје тело је упијало болест као
када сунђер натопим водом. Осећао сам је како ме гризе
изнутра, пије моју крв, ломи ми кости, грчи мишиће и цепа
плућа. Сваким даном осећао сам се све горе и горе. Овог
јутра сам се пробудио са необично јаким болом у глави.
Била је тешка, као што су тешке мокре цигле, пулсирала је
јер ми се срце попело у лобању. Моје очи су биле везане
катанцима од суза, а слике у глави су ми се вртеле као што
би се вртеле пре тридесет година док седим на месинганом
коњу прободеном шипком по средини главе за коју сам се
грчевито држао. Мајка ме је често водила на карневал.
Волео сам тог коња више него било шта на свету. Тада сам
био мали и после вртешке, слике које су ми се вртеле у
глави биле су безазлене, а сада ми причињавају бол.
Лежао сам у топлом кревету. Бол обично умине,
притаји се са првим зрацима сунца. Када сам отворио очи
видео сам је. Та светлост која је осветљавала мој прозор
била је тако јака и нежна, да ми је топила воштане сузе које
74