Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 63

Суштина поетике | часопис за књижевност
Три песме | Срећко Алексић
ВРЕМЕ КОЈЕ УПОЗНАЈЕ ЉУДЕ
До јуче смо корачали стазама
знаковима поред пута,
у Проклетој авлији чували
све тајне што су нам оставили
преци у белом камену уклесаном.
Хучи зелена валовита Дрина
што је именом Андрића града
и Шарганском осмицом воза
спојила земљу и небо у раван.
Ћутим када не знам да говорим,
у пупољку росе заборављеног трага.
Ћуте и великани ове мале земље
над хумком свога гроба постојаног.
Птице се смеше по утринама горе
Јаничари су одавно одвели војску.
Над пољима која осване у овом граду
пишу се најлепше песме о Босни.
Време које упознаје људе у Вишеграду
боље познаје своје старе часовнике.
Са утканим причама и градске чаршије
63