Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 6

Суштина поетике | часопис за књижевност
У ретровизору
Осврт на двоброј 52/53
Пише: Брана Тарбук
ХУК НАШЕ КРВИ...
Прича ми Виолета како ће ускоро бити сасвим
уклоњени са пруга стари возови, они којима смо клопа-
рајући путовали у своја села, на море, дуго. Па каже како ће
купити карту за један од тих последњих старих полазака,
испећи пиле и онда чим се захукта локомотива одмотати и
у сласт јести сећајући се свих оних некадашњих породичних
путовања.
Ја и сада могу да осетим у ноздрвама вечерњи мирис
угрејаног челика на београдској железничкој станици, а
нарочито се добро сећам како мирише Книн у зору, на лето,
свежину, четинаре, на радост и слободу. И када се промоли
сунце и укаже на обзорју Динара, живот као да почне.
Живот је једно велико клупко успомена, бола, љу-
бави и патњи, са којима никако не можемо сами изаћи на
6