Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 51

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
није наивно потегао питање уређења старог трга и парка испред цркве .
Двориште са малом приземном кућом испред којег се налазио трг , припадало је по катастарским књигама госпођици Јовани Костић која је умрла крајем оног века . Иако је нико не памти старији људи и данас препричавају анегдоту везану за њену удају . Прича се ; када је млади учитељ сакупио кураж и дошао једне летње вечери са ратлуком од ружа да је запроси , ишао је тихо и пажљиво стазом да не згази цвеће у дворишту . Сео је са Јованиним оцем да попију и да се разговоре . Девојка на гласу је била у другој соби како је тада налагао ред и обичај . Када је мајка ушла код ње , ћерка је опалила као из пушке , пре него што је ова стигла ишта да је упита Нећу се удати за ванземаљца . Како неко може ући у авлију , а да се не чује топот коња ? Након безуспешних преговора учитељ се оженио шнајдерком из свога села и убрзо одао пићу .
Јована је живела сама , али није била усамљена . Било је довољно да затвори очи , па да угледа младог богослова са танким брковима иза којих се скривао пријатан осмех како стоји за певницом о вечерњој служби у оближњем храму . Ђакон се касније замонашио и отишао у манастир крај Мораве , а она је остала девојка све до своје смрти у дубокој старости . Видела је сав пакао чулног живота , чамотињу и јад тела . Ужас похоте и прохтева . Током година спознала је тајне ране , страхове , нагоне и бесаницу без наде у дугим ноћима без сна и молитве . Док су се годишња доба бескрајно смењивала она је кусала горчину узалудне љубави и опори укус пријатељства . Сваки њен занос остао
51