Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност

Суштина поетике | часопис за књижевност земљу и упознавање њене културе. То ће довести до спајања Аргентине и Србије, а овдашњи читаоци добиће прилику да очима странаца, који почињу живети на барци, упознају своју земљу. Интерсантно је да ауторка за упечатљиве моменте представљања једне куклтуре бира песникињу Десанку Максимовић, позориште и лепоту при- роде, што указује на нераскидиву повезаност натуралног и уметничниког. Није чудо што за водича путешествија по Србији бира човека кога зову Чичерон, те се у обрисима уочава и присуство антике, која је неантичкој земљи попримила одређени облик. Са друге стране ауторка има посебан однос према прошлости када је љубав у питању, те указује да једно не подноси друго. Док год постоји лична прошлост, неће постојати љубавна садашњост. Тако Никол у најтежим егзистенцијалним тренуцима више пута пона- вља да се „никад неће вратити у родни крај, јер је тамо нико не чека“. За љубав су небитне и речи, а централно место заузима оно што се опажа оком. Ипак, овде се не мисли само на око као орган вида, већ на његов симболичли аспект интелектуалног опажања и божје спознаје. На крају можемо рећи да су поменуте само неколико необичности овог одличног дела, које несумњиво изазива на откривање. Свако ново читање открива до тада непознат моменат и нашу слагалицу његовог разумевања чини ком- плетнијом. Такође, оно је пример како се поезија и проза утапају једна у другу и како речи могу бити одлични фото- графски апарати. 37

Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 37