Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 26

Суштина поетике | часопис за књижевност
И радост моја теби, дародавче,
руменилом да окади просторе.
2
И молим ти се,
урвина твојих кроз понор
бистра ме проведи,
у мени да се небеса твоја огледну.
3
И ветри твоји
да крше ме земљи, прегибљу,
снези на мени презиме.
И уза стамен-стабло
вита уз мене лоза
да препузи свој век.
И тице, крилати створи,
хитро да ми са грана
даљини твојој полећу.
4
Блажен у теби да занемим.
И од нема мене
стена да прозбори гори,
гора цвећу.
И радости наша теби, дародавче,
руменилом да окади просторе.
26