С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Једина збирка Настасијевићевих песама , Пет лирских кругова састављена је од пет циклуса . Читајући их пажљиво , наслућујемо песникову дубину душе коју је опседала мисао о животу и смрти , јер сам је нежног здравља и тиме стављен пред смрт као неминовност која се не може избећи . Први „ Јутарње “ почиње тамним тоном у песми Фрула / Фруло , што дах мој радосни / жално у дољи разлеже ? / Ил` дах мој кад протече , / жал те за одбеглом тајном ? /, док у осталим уноси више ведрине сугеришући рађање , свитање , зору . У песмама уочава се поређење жене са природом , у Зори сневање о љубави у зору / Хеј , на белом коњу / зори ми зора и девојка ./ Стани не мини /, подневни сан у Сан у подне / И у пољупцу / презреле брескве сласт . / Зри љубав . Подне . /. Веома чулном и сочном песмом Грозд Настасијевић нас с једне стране уводи у телесно уживање / И твоје тело , драгано , / љубављу презри , напукне . /, а једним делом у свет духовности уздржавањем и неостваривањем телесности / Да л` напити се вина ?/ Или од зрачна недира / у златну маглу да пресахнемо / за нове златне облаке ?/ Насупрот овоме је циклус Вечерње . Оба одговарају , по свему судећи , јутрењима и верским службама која се служе у цркви . У другом циклусу јавља се смирај дана већ првим стихом у песми Љиљани / Топи се дан / вечерњим пејзажима , крај дана Вечерња / Клоне дан / горама у рај / симболизујући нестајање , умирење и умирање . О томе сведочи и песма Сестри у покоју , посвећена рано преминулој Момчиловој сестри Наталији :
Субота , мори ме туга , Прислужи , мамо .
23