Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 22

Суштина поетике | часопис за књижевност
дсредио је на однос језика, музике и поезије, бавио се техником
израза, синтаксом. Стварао је нови ритам, нову мелодију и у
основи нову синтаксу. А синтакса је душа сваке поезије, те је
сматрао да „Преводећи поезију само се оскрнави светиња
живог израза“ 1, те се може рећи колико језика толико и
матерњих мелодија. Момчилова иновација се односила и на
сажимање стиха, што се уочило тек после његове смрти, када
су пронађени рукописи у којима су остале стваране песме у
више верзија и показују генезу његовог стиха. Он не расипа и
не разгранава већ редукује стих, изоставља придеве, глаголе,
згушњава мисао. Стварајући нов, симболички стил писања,
требало му је пет година да објави свега двадесет песама у
разним часописима, које ће ући у једину збирку песама Пет
лирских кругова. Настасијевић је био обузет и готово опијен
снагом народне мистике, која је утицала на његову душу, што
је и било пресудно за укупно његово књижевно стваралаштво.
У својој најпознатијој приповеци Запис о даровима моје
рођаке Марије за коју је добио књижевну награду „Цвијета
Зузорић“ тежио је да укаже на тежину речи и њен судбоносни
утицај, прожет мистиком. Дарови нараторове рођаке, спако-
вани у ковчег, као што је огледало-симбол зла и страха: „Пре-
рано је оно, на зло се девојка у себе загледала, па се чудо
излеже“, везене папуче ( нерадо поклоњене узрокују смрт
нараторове веренице), имали су своју историју, своју причу и
симболику. На њих се пренела коб уклетости Маријине
судбине, те је и само упозорење да се дарови не дирају, мисти-
фиковано и упућује на тајанствену опасност од проклетства.
Сличну тематику углавном је уносио у приповетке,
1
Момчило Настасијевић: Есеји, белешке, мисли
22