С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Уредниково ћоше | Анђелко Заблаћански
***
Шта ли то песник смислено рече У неколико речи тек њему знаних Да некад , негде - у једно вече Пред њим се клањаху и сени славних
Шта ли то песник у два-три стиха Купује ил ' продаје сву памет света А и у немиру страст му је тиха И давно прогнан је из душе детета
Шта ли то песник угарком пише И црно платно дрчан црнилом боји Кад једва у сну уме да дише И сем у својој песми нигде не постоји
ОНИ
У пуној глави чувам гнезда умрлих птица И осећам миришу пера , пев им мирише Док упорно погледом ми кружи крешталица Нудећи само непој и ништа , ништа више
*
155