Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 149

Суштина поетике | часопис за књижевност
јер тајка јури – радити мора...
Само си дете, игра ти треба,
па где је твоје парченце неба!?
Као заморче тета те дресира,
забранама те нервира, масира...
Мати решење,
неко спасење
за тебе, јадничка, још увек нема!
Тајка кô тајка – лута ил’ дрема!
Понекад заплачеш,
понекад ћутиш,
сладолед прескачеш –
грдно се наљутиш:
– Ma, нисам, људи, с друге планете!
Примети, свете, једном то дете!
*
МОЈЕ ЉУБАВИ
Волео сам једну Тању
поклањао шминку, крему
треперео у чекању
распламсав̓ о слатку трему.
Шта је љубав – није знала:
‒ Ја сам јако, јако мала –
нежно ми је цвркутала.
149