Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност

Суштина поетике | часопис за књижевност – Нисам имала никакву намеру да било кога уцењујем. – Патрисија је полако губила стрпљење. Није јој се свидело у ком правцу је разговор кренуо. – Да ли могу да знам за шта ме оптужујете? – Где сте били синоћ између 20х и 23х? – Код куће. Гледала сам филм. – Сами? – Да, била сам сама. Да ли ми можете објаснити шта се догађа? – Виктор Александер је поронађен мртав на плажи. Убијен. Неко је испалио три метка у њега. Неко ко му је нешто замерао. – Оптужујете ме за убиство? – Патрисија је била у шоку. Оно што је уследило, Патрисија као да је посматрала са стране. Као да се дешавало неком другом. Инспектор Кастнер ју је ухапсио, одвео у полицијску станицу и оставио саму да седи у соби за испитивање. Чинило јој се да тамо седи читаву вечност. Чинило јој се као да инспектор никада неће доћи. – Госпођице Бенет, шта ми можете рећи о смрти Алисије Александер? – упитао је када је коначно ушао и сео за сто наспрам ње. – Имала сам шест година када је умрла. Искрала сам се из куће и отишла сама на плажу. Видела сам Алисију да се свађа са Виктором и да ју је он гурнуо. Он је убио Алисију. – Зашто сте чекали двадесет година да кажете шта сте видели? – Тада нисам знала да је то убиство. Тек када сам га опет видела, двадесет година касније, препознала сам га. А сазнала 142

Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 142