С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Патрисија је у шоку препознала мушкарца који је прогања у њеним сновима .
– Видим да си и ти очарана Господином Савршеним . – приметила је Луиза кроз шалу . – Ко је то ? – упитала је знатижељно . – Виктор Александер , најбогатији човек у околини . Успешан послован човек , власник неколико компанија , председник неколико фондација . Ах , да , и најпожељнији нежења у крају . – додала је завернички . – Неко ко је одрастао и навикао на богатство . – Не . Он је удовац , своју империју је саградио на новцу који је наследио од своје супруге . – Прави си извор локалних трачева . – Живети у малом градићу значи бити стручњак за трачеве . Заправо трачеви су овде начин живота .
Патрисија је променила тему да Луиза не би приметила да је Виктор Александер занима више него што би једну придошлицу требало да занима .
Један случајан сусрет , један обичан трач , поменут током ћаскања , довољни су да покрену читаву лавину догађаја , и Патрисија је била свесна да више ништа неће бити исто .
Два дана касније , посетила је Карлоту Паркер , председницу организације у којој је радила . Карлота Паркер је Патрисију подсећала на уседелице из високог друштва из неког викторијанског романа . Била је права дама , строга , али и љубазна у исто време , комбинација која се ретко сретала . Са својих шесдесет и две године била је у потпуности посвећена својој каријери .
136