Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 132

Суштина поетике | часопис за књижевност даље од тога. Трудила се да спозна оно што у себи види он сам кад не носи маске и кад сви други уочавају само нервозног, плахог, исувише брзог човека у хроничном конфликту са светом, са стварношћу. Трагала је за душом и путевима којима се може допрети до ње. У почетку је то можда више било интересовање неког ко воли да се игра психолога, а онда је, негде у крајичку свести, или неког другог унутрашњег простора, синула идеја могућег повезивања. Ипак, из свог урођеног страха, неповерљивости према непознатом, концепта блискости до које се не стиже ни брзо ни лако, задржала је извесну резервисаност у спољашњем опхођењу са Мајстором. Рекао јој је да има гомилу познаника и ниједног пријатеља. Наравно, ту је одмах спазила упражњено место. Занемарила је општепознату мањкавост те намисли услед вечите тензије међу супротним половима. И поред очите жеље коју је он недвосмислено показивао, страст је, као мање битну, одложила за касније. Ниједном се није запитала да ли он жели да буде разоткривен, протумачен, и, тако огољен, истински повезан са другим људским бићем. То јој се питање чинило сасвим излишним, па то ваљда сви прижељкују. Није била увек сигурна да је она то биће за њега, али његови повремени „напади“ отварања и поверавања уверавали су је да је на добром путу. Заборавила је да постоји и нешто што се зове исповедна лирика, која, као и свака литература, тражи своју публику. Да живот и фикција нису исто чак ни кад припадају неком кога је сматрала Мајстором. Заборавила је и на његову огромну сујету, коју је одмах уочила, али благонаклоно 132