Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 131

Суштина поетике | часопис за књижевност лирског, назвао ју је својим „неоствареним сном“. Ипак, свака маштарија добија своју дубљу димензију ако се овенча ореолом осујећености, трагизма. „Савршен је једино недовршен сан“, писао је. А ту увек остаје простора за дописивање, домаштавање, могућност искривљења постојећег, за све верзије које су могле бити а нису се догодиле. Мајстор је био неизлечиво инфициран анахроном романтичарском позом. Већ смо поменули да је био склон идеализацијама. Налазио је да је Маргаритина, како му се чинило, аристократска непосредност у опхођењу, опчињавајућа за њега, надриреволуционара у души, како је волео да мисли о себи. Маргарита није нешто нарочито очекивала од тог сусрета. Није био ни тако случајан, као у оригиналу, више би се могао назвати „случај са предумишљајем“. И није одмах препознала свог Мајстора. То „препознавање“ је дошло касније. Испрва јој се његова прича учинила шашавом, бизарном, неуверљивом, недостојном озбиљног разматрања а камоли прихватања, мада донекле забавном. Изгледало јој је да се ту фантазија и реалност чудно и неразлучиво мешају. А онда, нејасно како, заволела