Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 131
Суштина поетике | часопис за књижевност
лирског, назвао ју је својим „неоствареним сном“. Ипак,
свака маштарија добија своју дубљу димензију ако се
овенча ореолом осујећености, трагизма. „Савршен је једино
недовршен сан“, писао је. А ту увек остаје простора за
дописивање,
домаштавање,
могућност
искривљења
постојећег, за све верзије које су могле бити а нису се
догодиле. Мајстор је био неизлечиво инфициран анахроном
романтичарском позом. Већ смо поменули да је био склон
идеализацијама. Налазио је да је Маргаритина, како му се
чинило, аристократска непосредност у опхођењу,
опчињавајућа за њега, надриреволуционара у души, како је
волео да мисли о себи.
Маргарита није нешто нарочито очекивала од тог
сусрета. Није био ни тако случајан, као у оригиналу, више
би се могао назвати „случај са предумишљајем“. И није
одмах препознала свог Мајстора. То „препознавање“ је
дошло касније. Испрва јој се његова прича учинила
шашавом, бизарном, неуверљивом, недостојном озбиљног
разматрања а камоли прихватања, мада донекле забавном.
Изгледало јој је да се ту фантазија и реалност чудно и
неразлучиво мешају. А онда, нејасно како, заволела