Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 13

Суштина поетике | часопис за књижевност
особи, земљи, а да је без ње све бесмислено. Да запечати
причу коју нам Суштина прича – Момо Капор и његов
Оглас у коме тражи ишчезли свет, пријатеље, делове
некадашње стварности, све оне које смо заборавили заоку-
пљени собом, подсећајући нас да треба да оживимо неке
другачије вредности. То нема везе са годинама, са прола-
зношћу, са носталгијом, него са начином живота, који је
данас празан и штур, брз и груб, у коме смо индивидуе.
Хајде да вратимо свет детињства, топао и сигуран, пун
авантура, када су чуда могућа јер дечије очи откривалице у
свему виде чудо и диве се од срца, шире руке и очи и плућа.
И зато нећу да говорим о пролазности, него о знању које
смо стекли, јер оно је важније од нас, њега преносимо,
делимо, умножавамо, за њега одговарамо. Зато треба бити
пажљив и захвалан за овај дар који се зове живот, не схава-
тати га олако, него као што је Момо од џемпера направио
личност, хајде да храбро правимо од свог живота збирку
песама или роман...како коме више одговара.
Јер на крају пута све нас чека мрак и гроб, а на крају
Суштине Јесењин и Дучић, тешки и мрачни, али не да се
Суштина, завршава афоризмима, који увек дају наду, јер
они су живо бунтовништво, а побуна је семе новога, побуне
и буђења. Буна, буђење, будност – БУ, да нас мало уплаши,
да нас тргне из летаргије и занетости, да мало размакнемо
ове кулисе на које пристајемо и преузмемо своју стварност
у своје руке.
13