С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
воље да јој верује . Нема ко није чуо , рецимо , за Мајстора и Маргариту . Говорим , дакако , о свету који још чита , додуше врсти у изумирању . Тек , та прича о њима могла би да гласи и овако :
Био је то један мало чудан Мајстор . Добро , сваки је мајстор на своју руку , али овај је спајао у себи необичне крајности . Најогорченију самокритику и бескрајну сујету . Маратонске патње и тежње за инстант задовољствима . Распињући бес и логику здравог разума . Старачки умор од живота и детиње сусретање са њим . Борбе са ветрењачама и превентивно одбацивање људи ( читај жена ! ) као заштиту од могуће повређености . Склоност ка идеализацији и панични бег од сваког везивања , под девизом „ слободе “ коју је преузео од својих узора , брадатих песника – боема . Оно рањиво у себи лукаво – наивно заклонио је за царпе дием и „ живот је један , зато га треба искористити у моменту , без жаљења , повратака и освртања “. Све у свему , једна контрадикторна персона . Можда Мајстор није био спреман да буде искрен према себи до краја , можда му је било важније да буде суверени владар своје приче , да одигра жељени лик у њој , него да је сасвим проникне , позабави се њеном суштином .
А шта рећи о Маргарити ? Па , не толико храбра , не тако брзо спремна на жртву , не толико убеђена у истину и моћ речи . Ова Маргарита није имала ни привид „ свега што је потребно за срећу “, није живела у прелепој вили , није имала наочитог , угледног , имућног и оданог мужа . Ни новца на претек , ни мноштво занимљивих познаника . Јесте имала дуге шетње и жудњу за изненадним , неодређеним ,
129