Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 12
Суштина поетике | часопис за књижевност
Младост уме да осети суштину, да је намирише, нису
јој видици замагљени страхом и бригама, не мисли на
последице. Младост нема времена за сумњу, него дела. То
треба памтити из младости, спремност на ризик. Добро је
слушати старије, али ако бисмо стално радили како нам
кажу нестало би ризика и сви би ишли разумом. Свет би
стагнирао, можда би био добар и поуздан, али би стајао,
укопан у месту, а све што се не мења неминовно мора да
нестане. Свест би стагнирала, искуства би се смањила, а
тамо где је све глатко и стоји нема напретка, напредује се
кроз кризе и ломове и то личне и само своје, не туђе. Ми
гледамо и слушамо, носимо своје наслеђе, али га богатимо
личним и само својим искуством. Зато се мудрости увек
учимо сами, а наш сопствени живот је наш највећи учитељ.
Није узалуд тако мала разлика, само једно слово, између
речи учитељ и мучитељ, јер се кроз муке и невоље најбоље
учи. Али ако имамо на уму све оне дивне баке, дедове, све
наше Зејтинлике – бићемо довољно мудри да препознамо
свој пут:
Расти дрво моје на слепом белегу
Врисни муњо жарна у телу претесну
...
Песник мора да пуку стварност укине.
Метафора је пут кроз древне дубине.
(Сонет)
Поезија нашег времена сваким стихом показаће вам
да је увек на почетку и на крају свега љубав, према драгој
12