Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 119

Суштина поетике | часопис за књижевност
И чемеран
Од брига житејских
Којима нисам дорасла,
Тврда ми се мисао
Затегла као опруга
И бојим се да ми
Луду главу не разбије,
Умудри ме Дјево пренепорочна
Да не изгорим у сопственој ватри
Коју сам тако махнито подстакла!
Покровом ме својим покриј
Молим Ти се усрдно
Блага И смирена
Мати наша
*
Ирена Бодић | ГОСТ САМ ИЗ ОБЛАКА
Из зидова
деца плачу.
Зазидани
јече, дахћу.
Женски смех
одговара
мушком басу.
119