Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 117

Суштина поетике | часопис за књижевност Поезија нашег времена Коста Косовац | ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА Богови су своје браде очешљали, ту је никла шума, И својим плавим очима погледали, ту сад теку реке, Богови су погачу покидали, ту је земља плодна, И ватру запалили да се Сунце подигне Богови су коло заиграли, ту је сада кошава, И запевали из грла, попут топова, Богови су лактове посекли о стене, И крвљу створили човека Богови су од шаке дуката, направили село жутих сламених кровова, А од хаљина белих сашили небо што ни гром не покида Богови су се око вина потукли, и један узме муњу да другог лупи, ал га промаши, и муња на тлу букне, Из пожара што гори, српски народ створи. * 117