Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 117
Суштина поетике | часопис за књижевност
Поезија нашег времена
Коста Косовац | ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА
Богови су своје браде очешљали, ту је никла шума,
И својим плавим очима погледали, ту сад теку реке,
Богови су погачу покидали, ту је земља плодна,
И ватру запалили да се Сунце подигне
Богови су коло заиграли, ту је сада кошава,
И запевали из грла, попут топова,
Богови су лактове посекли о стене,
И крвљу створили човека
Богови су од шаке дуката, направили село жутих
сламених кровова,
А од хаљина белих сашили небо
што ни гром не покида
Богови су се око вина потукли,
и један узме муњу да другог лупи,
ал га промаши, и муња на тлу букне,
Из пожара што гори, српски народ створи.
*
117