Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 113
Суштина поетике | часопис за књижевност
Но, све разумске обзире убрзо потире тада вал
емоција, које буде слике минулих дана и некадашње живота
на селу, а које задобијају највише вредносно место у распону
свих успомена:
Дала бих радо одмах сада
Све, све те крпе маскарада,
Сав овај блесак, дим и сјај
За своје књиге, дивљи гај.
За боравиште наше бедно,
За места где сам крај мог села
Вас, Оњегине, некад срела,
И за то гробље неугледно
Где стоји крст и сенка грана
Над гробом где је моја нана. 27
Тако се показује да једно непатворено живљење у
крилу породице, током детињства, или најраније младости
и, по правилу, страсно проживљена љубав из тог доба,
остају да својим тамним жаром обасјавају хоризонт нашег
живота заувек. Реч је, свакако, о сложеном феномену,
биолошком по карактеру, као продукту еволуције, на који
се ни друштвена средина, ни васпитање не успевају да
одразе, а који, једнако, из моралних, економских и других
разлога, бива, по правилу, исправљен животним изборима
другачијим по карактеру. Наше прве љубави бивају
неостварене, јер нас везује за њих таман биолошки
27
Гл. VIII, 46.
113