Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 111
Суштина поетике | часопис за књижевност
живот. То што се, иначе, приказало било Татјани у сну, у
сцени у којој Оњегин држи њену главу на грудима, на
клупи, онда када долазе на том месту Ленски и њена сестра
Олга.
Сам чин двобоја долази овде, с једне стране, да
потврди нечију част, а с друге, код противника, из
ирационалне потребе његове да, неком телесном
умешношћу и сл., ту исту част – обезвреди. Реч је, дакле, о
дубоко моралном пориву, иако суровом, као пандану
средњевековног витештва. Чин који сведочи и о моћи једне
предрасуде, која се противи и законским нормама, а чијом
ће се жртвом, у стварности, јавити и сам песник.
Најзад, следећи ток ове поетске приповести, ми
налазимо нашу јунакињу како одлази у Москву, код својих
тетака, и удаје се за неког богатог кнеза. Тамо ће се, на
некој забави, случајно наћи с њима и Оњегин и онај
психолошки план – из првог сусрета Татјане и Оњегина –
бива овога пута изокренут. Сад је он тај који проживљава
дубоки емоционалан однос ка девојци из прошлости, коју је
срео једном у глухој степи, а сад удатој жени, књегињи коју
види на двору. Као што сад и она одаје (барем, привидно)
равнодушност, одбојност:
Кнегиња гледа госта тога...
Ма шта се њој у души крило,
Ма како беше тога трена
Изненађена, зачуђена,
Промене на њој није било; 24
24
Гл. VIII, 18.
111