Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност

Суштина поетике | часопис за књижевност живот. То што се, иначе, приказало било Татјани у сну, у сцени у којој Оњегин држи њену главу на грудима, на клупи, онда када долазе на том месту Ленски и њена сестра Олга. Сам чин двобоја долази овде, с једне стране, да потврди нечију част, а с друге, код противника, из ирационалне потребе његове да, неком телесном умешношћу и сл., ту исту част – обезвреди. Реч је, дакле, о дубоко моралном пориву, иако суровом, као пандану средњевековног витештва. Чин који сведочи и о моћи једне предрасуде, која се противи и законским нормама, а чијом ће се жртвом, у стварности, јавити и сам песник. Најзад, следећи ток ове поетске приповести, ми налазимо нашу јунакињу како одлази у Москву, код својих тетака, и удаје се за неког богатог кнеза. Тамо ће се, на некој забави, случајно наћи с њима и Оњегин и онај психолошки план – из првог сусрета Татјане и Оњегина – бива овога пута изокренут. Сад је он тај који проживљава дубоки емоционалан однос ка девојци из прошлости, коју је срео једном у глухој степи, а сад удатој жени, књегињи коју види на двору. Као што сад и она одаје (барем, привидно) равнодушност, одбојност: Кнегиња гледа госта тога... Ма шта се њој у души крило, Ма како беше тога трена Изненађена, зачуђена, Промене на њој није било; 24 24 Гл. VIII, 18. 111

Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 111