Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 110

Суштина поетике | часопис за књижевност
иначе, с првом љубави, с девојкама и младићима у раној
младости. Људско се биће, наиме, већ по својој природи,
одаје чистоћи идеала, све и да различита животна искуства
изнова потврђују да се они, најређе пробијају до остварења.
А што се десило и с овим девојачким сном.
Наиме, доколичарски, раскалашан живот, или неки
прихваћени обрасци културе, попут: Што човек мање воли
жену / Тим лакше он се свиди њој IV, 7 и др. учинили су да
равнодушност буде претежно стање у души Оњегиновој, па
и кад је реч о особи другог пола:
Одбију – њему није криво.
Напушто их је све без туге
И тражио без жеље друге. 22
Тако ће и одговор главног јунака дела бити и суров и
поразан по обоје:
"Ал' нисам створен ја за срећу,
И душа моја њој је страна;
Врлина ваших никад нећу
Достојан бити ја, Татјана. ...'' 23
Јер у даљем току радње, његова таштина,
суревњивост, каприц наводе Оњегина да флертом са Олгом
на игранци, провоцира љубомору код свог друга Ленског,
да би га овај потом изазвао на двобој и тако и сам изгубио
22
23
Гл. IV, 10.
Гл. IV, 14.
110