С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Сва гориш ... ево воде свете ..." – " Ја нисам болесна ни снена ; Знаш , дадо ... ја сам ... заљубљена !" 20
А онда и , мимо обичаја времена , пише писмо Оњегину , да стихови песника , својом непосредношћу , љупкошћу чине то – готово два столећа до сада – да генерације читалаца отада изабиру , по правилу , да многе од њих трајно задрже у памћењу и понављају . Један мањи број њихов био би :
Пишем вам – шта бих знала боље ? И шта вам више могу рећи ? Сад зависи од ваше воље Презрење ваше да л ' ћу стећи .
У селу да вас видим нашем , Да се веселим гласу вашем , Да вам што кажем , па да затим О истом мислим и да патим
Што дођосте у наше село ? У степи , где мој живот траје , Ја не бих срела вас зацело И не бих знала патња шта је . 21 Тај изабраник девојачког срца биће , дакако , један једини и заувек , њега је небо подарило њој , како то бива ,
20 Гл . III , 19 . 21 Писмо Татјане Оњегину .
109