Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност

Суштина поетике | часопис за књижевност Сучељавајући нас, реалистички, с једним одиста сложеним проблемом: и емоционалним, и социјалним, као што су то љубав и брак, писац, дакако, застаје на свом (песничком) опису факата и стања, па ако бисмо хтели да препознамо његову поруку, ми је, свакако, овде нећемо наћи. Јер је реч, радије, о социолошком проблему, онда када се пита који начин заснивања брака у већој мери доприноси срећи појединца и просперитету друштвене заједнице којој он припада? Наиме, Оњегин је кицош, заводник, бонвиван, коме красноречивост, целемудреност служе при ласкању, завођењу, али га тај површан однос и опхођење према људима, према свету лишава трајних емоционалних веза ка другим бићима, као и неког суштинског односа према раду. На другој страни су наслеђени патријархални односи у породици, засновани, радије, на економским мотивима, на моралу, као и на устаљеној хијерархији при одлучивању. Најзад, у лику Татјане, ми присуствујемо исконској потреби људског бића да се један непатворени однос (овога пута: љубав) према другоме непосредно продужи до складног односа са укупном друштвеном средином. А што је однос између човекове несвесне, емотивне, инстинктивне сфере и оне свесне, разумске, као и укупних односа у друштву, а који се владају по сложеним и готово непредвидљивим законима. У наставку, Татјана се поверава дадиљи да је заљубљена, о чему сведоче стихови једноставног израза и лепоте: ''Шта хоћеш, чедо, кажи нани... 108

Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 108