Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 105
Суштина поетике | часопис за књижевност
наш јунак, све и да му разборитост није страна, не успева да
сломи (психолошке и др.) окове који га спутавају и
властитом живљењу прида неки истински и трајан смисао.
То изазива у његовој души пометњу и немир, док један
стицај околности чини да он наслеђује имање свога стрица
и одлази на село. Но, до емотивне равнотеже не долази ни
онда, а на селу се зближује с Владимиром Ленским, такође
племићем, песником и идеалистом, који је био студирао у
Гетингену и читао Канта, Гетеа, Шилера.
Моћ наслеђеног начина живљења, прожетог
површношћу и досадом, наставља да суштински одређује
свакодневицу Оњегинову и Ленског, и сад на сцену романа
ступају две сестре, Олга и Татјана Ларин, које упознају они
на селу. По свом духовном склопу, две девојке су изданци
патријархалног васпитања и начина живота, заснованог на
неписаним правилима узајамних односа који су се, кроз
предања и др. преносили вековима. Срасле с природом и
урасле у сеоску стварност, оне проводе живот у идиличном
амбијенту породичног гнезда, негујући један отворен однос
према свету, испуњен, радије, читањем, сањарењем,
маштањем. Писац пореди Татјану Лерин, старију сестру, с
лептиром, срном, зецом, говорећи како се љубав у њој буди
с пролећем, а најдубља осећања под звезданим небом, у
шуми, или крај реке. С мање чари, но што их је имала њена
сестра, била је она стога и ћутљива и сетна, препуштена
маштаријама. Ево елемената за њен лик:
Ћутљива, дивља сети рада,
Бојажљива ко срна млада,
105