С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
које он настоји да оствари , или којима се приклања он у свим сферама живота и одувек .
А Пушкинов сонет је вишеструко усложњен ( један специфичан ) песнички облик , строго одређене и морфолошке , и фонетске , и семантичке структуре од четрнаест стихова , као јамбова од четири стопе . Овде се пет строфа надовезују једна на другу ( другачије но код сонета , где су одвојене једна од друге ) и њихова је структура различита , као што и ступају оне у нарочите међуодносе . Тако је прва строфа по свом облику унакрсна ( abab ), да би две следеће биле парне ( cc и dd ), трећа од њих обгрљена ( effe ) и , најзад , четврта , поново парна ( gg ). Од рима , пак , женске су аце , а мушке бдфг итд ., а што се тиче поменутог међуодноса , он је попут логичке целине , у којој једна нарочита теза ( прва строфа ), за којом следи двострука антитеза ( друга и трећа строфа ), приводе до синтезе ( четврта строфа ) и ( ослабљеног ) закључка у виду последњег двостиха .
По примеру прве строфе , из прве главе , рецимо , где четири почетна стиха доносе , најпре , слику болесног старца , Оњегиновог стрица , која описује њега и само њега ( теза ):
Мој часни стриц је узор прави Откад је сасвим занемогo И мисли сад у старој глави : Сви треба да га штују много .
101