Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 100

Суштина поетике | часопис за књижевност
све и да она изворна лепота његова, као песничке
творевине, припада само њему, као што је и други песнички
милије исто тако кадар да оствари властите поетске
учинке, у преводној књижевности.
Евоцирајмо, у овој прилици, неколике ''константе''
које препознајемо, на фону овога дела, биле оне литералне,
антрополошке, или социјалне по природи.
Имамо овде, најпре, у виду његов строги песнички
облик, чему се ми, иначе, приклањамо као складу, као
музици, као ритму, а утолико што дело има свој садржај,
који има значење и које нуди смисао. Ми се, иначе,
приклањамо музици, која нам казује нешто, казује чак
знатно тога, иако је говор тај – неартикулисан. Но, нама
припада потреба за ритмом, за овим или оним тоналитетом
и цезуром, за догађајем и његовим крајем, а што се све
налази и у исходишту драмског дела, као књижевног
рода. 14 Тако имамо да је античка драма писана у стиху, да
средишње место у њој припада хору и да драмска радња
протиче у тзв. скандирању, као ритмичком изговарању
стопа и слогова, а што следи одређене тактове. Више је
таквих стопа које познају поједини стихови (јамб, трохеј,
спондеј, ... и др.), а ваља рећи и да су у облику стихова и
најстарија књижевна дела, епови: Еп о Гилгамешу
(Месопотамија), Илијада и Одисеја (Хомер), Дела и дани
(Хесиод) итд. Сви они су испевани у одређеном метру и
тако даље. Може се рећи и да најдаљи израз о свему томе
доноси човекова урођена потреба за поретком и складом
14
Фридрих Ниче ће једно своје дело насловити речима: Рођење трагедије из
духа музике.
100