Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 10

Суштина поетике | часопис за књижевност
сањамо или се плашимо да сањамо, плашимо се да пока-
жемо своју природу или смо потпуно заборавили како она
изгледа...
Олесја Николајева доноси нам православни дожи-
вљај света и показује како је уз снажну веру могуће савла-
дати и најтеже тренутке, како је светлост вере јак темељ за
живот. Ала Миколајенко опет нас води на почетке пута, у
детињство, присећајући се бакиних поука и секвенци које
су обележиле наивне дечије дане:
Те нежне подуке и топла јела и данас
заустављају у грлу млеко из пакета.
(Млеко са павлаком)
А како је данас:
Ко још данас испуњава жеље?
Ко још данас чита песме?
Ко још пије чај од мајчине душице и камилице?
(Анестетик)
Тамну страну данашњице сликају и снажни стихови
Кејт Гарет, губитке, све оно што човеку измиче. Значи,
човек је свуда човек, од крви и меса, биће жељно топлине и
нежности, на крају крајева, а ово време прети да нас
претвори у машине, индивидуе, да будемо сами себи дово-
љни, најмудрији, да све меримо само својим аршином... Не
смемо се предати таквим захтевима, јер не припадамо само
себи, јер су наше обавезе и дужности много веће од нас
самих.
10