Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 99
Суштина поетике | часопис за књижевност
која је упамћена и као прва жена која је јавно понела
панталоне и возила бицикл. На крају овог дела Стефановић
пише о Георгу Вајферту, гувернеру и мајстору масонске ложе.
Златним добом аутор је означио треће раздобље, у
којем је примат дао људима које су се бавили уметношћу. Са
тим у вези приповеда о Биничком, његовом оснивању
Музичке педагогије у Србији, написаној музици за прву
српску оперу На уранку, али и фонтани која се данас налази на
месту његове куће. У причи, након тога сазнајемо како је Ита
Рина постала Тамара Ђорђевић, али и зашто је снимила само
један тонски филм. Такође, следи и разоткривање везе Ђорђа
Генчића са Карађорђевићима; упућивање на хуманитарку
Мејбл Данлоп и њено оснивање Дечје библиотеке у Нишу;
формирање легата Милана Секулића, који је данас под
заштитом Града. Стефановић се даље бави пилотом и
оснивачем Аеро-клуба, Тадијом Сондермајером, глумицом
Марицом Маром Поповић, научником Миллутином
Миланковићем,
инсустријалцем
Владом
Илићем,
проналазачем Добривојем Божићем, Зорком и Добрицом
Генчић, сликаром Пајом Јовановићем, агентом Душком
Поповим. Такође, у овом делу испричана је изузетно
занимљива прича о Иви Андрићу и Милици Бабић.
Последњи део ограничен датумом, носи занимљив
назив Гвоздена завеса од свиле, чиме се алудира на живот
људи након Другог светског рата. У њему су дате само три
приче, од којих су две посвећене чувеним писцима Бранку
Ћопићу и Васку Попи, а једна архитекти Драгославу
Радосављевиоћу. Кроз њих можемо сазнати детаље
Ћопићевог односа са супругом, његовог самоубиства, али и
како су се упознали Попа и Хаша, коме је посвећена једна од
најлепших љубавних песама Очију твојих да није и зашто је
посадила јелку крај његовог гроба.
У Причама са Дедиња сазнајемо у каквом су односу били
ратна секретарица Даворјанка Пауновић и Јосип Броз Тито;
шта је мучило кнеза Павла Карађорђевића; како је вила
99