С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
машту и наведу на читање ( Волели су се само кад су били раздвојени , Клопка за меланхоличног кнеза , Желатин од мириса векова , Страст нечисте крви , Путовање љубитеља књига , Између краља и маршала , кад пада киша добоша , Збогом лијепи и страшни жоивоте , Сахрана као замена за венчање ...). Ни у једном од њих се не спомиње име актера прича , што доприноси повећању радозналости и жеље да се проникне у унутрашњи свет дела .
У књизи је дато 37 прича , груписаних у пет целина , које се даље могу поделити на оне које носе временско обележје ( I 19 . век ; II 1900-1914 ; III 1918-1941 ; IV после 1945 ) и последњу која носи наслов Приче са Дедиња .
Примећује се да је највећи број актера у првом делу или припадник династије Обреновић или је са њом у некој вези . Тако можемо сазнати у каквом су заиста односу били кнез Милош и кнегиња Љубица и како се спасила казне због убиства ; ко је била Ружа Божић , а ко Симка Лаховари ; где су се срели кнез Александар Обреновић и Драга Машин ; какав је био брак кнеза Михаила и Јулије Хуњади , а какав Милана и Наталије Обреновић . Такође , сазнајемо како је Елодија , жена грофа Чедомиља , написала дело о историји Србије ; какав живот је водила феминисткиња и књижевница Јелена Димитријевић , а какав чувени писац Лаза Лазаревић ; како је телескоп повратио астронома Милана Недељковића из лудила у живот , а како је настала задужбина Илије Милосављевића Коларца .
Други део , означен као Године успона , приказује животе и домове четири личности који су својим идејама и стремљењима „ ишли испред свог времена “. У њему упозанјемо прву студенткињу Архитектонског одсека Јелисавету Начић , која је урадила Теразијски шнит 1908 . г ., имала романсу са Мештровићем , али била и учесник грађанског рата у Албанији . Након ње , следи прича о Геци Кону , издавачу и књижару заслужном за оснивање едиције „ Плава птица “, а потом и прича о Бети Вукановић , сликарки ,
98