Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 95

Суштина поетике | часопис за књижевност
невесела и жалосна. Идући тако ето ти пред њу зеца, па је
запита шта тражи туда тако невесела. А она му каже да се
нетко увукао у њезину кућу, пак сад не смије унутра. Онда зец
рече:
− Хајдемо нас двоје да видимо ко би то био.
И тако пођу. Кад дођу пред јаму, повиче зец:
− Ко је у тетиној јами?
А јарац изнутра одговори:
− Ја сам јарац живодерац,
жив клан − недоклан,
жив сољен − недосољен,
жив печен − недопечен,
зуби су ми као колац,
прегришћу те као конац!
Кад то чују зец и лисица, поплаше се, па побјегну без
обзира. Бјежећи тако наиђу на вука, међеда и лава, па их ови
запитају шта им је, што бјеже. Кад лисица и зец виде овако
друштво, они се зауставе, па им приповједе шта је и како је.
Онда се дигну сви заједно, е да би како увели тету у њезину
кућу; али им залуд бјеше мука, јер им јарац свакоме одговори
као и зецу. Ходајући тако невесели по пољу и бринући се
тетом, сретну јежа, и он их запита шта раде у друштву
толики, а они му кажу све шта је и како је. Онда рече јеж:
− Хајде да и ја срећу покушам, да видим ко је то.
Кад дођу пред јаму, повиче јеж:
− Ко је то у тетиној кући?
Јарац одговори:
− Ја сам јарац живодерац,
жив клан − недоклан,
жив сољен − недосољен,
жив печен − недопечен,
зуби су ми као колац,
прегришћу те као конац!
На то му јеж рече:
− Ја сам јеж,
95