Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 93

Суштина поетике | часопис за књижевност Петровић супротставља живот оних који су отишли са села, животу у граду. У приповеци „Салашар“ најбоље је представио однос чиновника који се поигравају са њим- сељаком у граду, док сељак на својој земљи је свој госпорад и независан, надмоћан човек. Господа у вароши настоје да искористе сељака и он постаје предмет неукусних шала. На селу, он тој истој господи на уверљив начин показије да варошка господа без њега не могу, док он без њих може. Оно што у обимном делу Вељка Петровића оставља снажан утисак, јесте једна целовита визија човека и света. Песама и приповедака нема написаних током светских ратова. Тај период му је био период интензивног размишљања, а ратна искуства тражила су тренутак да стваралачки буду обликована. У својој приповеци као да је сам проговорио кроз лик Вула Рашанина, предратног професора Музичке академије, кога је рат зауставио у уметничком делању: „...Биће времена за компоновање и записивање свих оних мисли, запажања и искустава који су га заузимали свега до рата. Он и сада осећа колико је значајно и оригинално његово схватање исконске везе између речи и музике, па према томе и његово тумачење проблема, такозванога, чисто говорног и чисто музичког изражавања“. (Приповетка „Препелица у руци“) Да бисмо сазнали о животу неког књижевника, најбоље говори његова писана реч, која представља пишчеву легитимацију, као што о човеку говоре његова дела. 93