Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 93
Суштина поетике | часопис за књижевност
Петровић супротставља живот оних који су отишли са
села, животу у граду. У приповеци „Салашар“ најбоље је
представио однос чиновника који се поигравају са њим-
сељаком у граду, док сељак на својој земљи је свој госпорад и
независан, надмоћан човек. Господа у вароши настоје да
искористе сељака и он постаје предмет неукусних шала. На
селу, он тој истој господи на уверљив начин показије да
варошка господа без њега не могу, док он без њих може.
Оно што у обимном делу Вељка Петровића оставља
снажан утисак, јесте једна целовита визија човека и света.
Песама и приповедака нема написаних током светских
ратова. Тај период му је био период интензивног
размишљања, а ратна искуства тражила су тренутак да
стваралачки буду обликована. У својој приповеци као да је
сам проговорио кроз лик Вула Рашанина, предратног
професора Музичке академије, кога је рат зауставио у
уметничком делању:
„...Биће времена за компоновање и записивање свих
оних мисли, запажања и искустава који су га заузимали свега
до рата. Он и сада осећа колико је значајно и оригинално
његово схватање исконске везе између речи и музике, па
према томе и његово тумачење проблема, такозванога, чисто
говорног и чисто музичког изражавања“.
(Приповетка „Препелица у руци“)
Да бисмо сазнали о животу неког књижевника, најбоље
говори његова писана реч, која представља пишчеву
легитимацију, као што о човеку говоре његова дела.
93