Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 91

Суштина поетике | часопис за књижевност Младости моја, ту ми проспи крв; Нек трубе звук и мачева звек, Топова рик, угуше занавек. У налету ка победи, Атови ржући, Прејур`те ме, прегазите, На бојишту нек остане мој крвави леш! Може се рећи да је припадао националном соју књижевника, јер своју поезију и приповедачки стил веже за Војводину, област коју најбоље познаје, за коју је везан, у њој рођен и њој се враћао. Сваки наш крај и свака наша покрајина имала је свога приповедача, који се темама и идејама ретко удаљавао од свог завичаја, ослањао се на искуство средине коју најбоље познаје и писао о њој. Вељко је волео свој народ, чију је судбину и дух човека приказао у својим песмама и приповеткама. Његов Раванград (Сомбор) није представио само као слику једног града, већ као историју целокупног друштва са свим његовим унутрашњим и спољашњим катастрофама. Период у коме се уједињују три народа у једну државу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, је проблем нације, проблем могућности опстанка једног одсеченог и себи препуштеног народног огранка, немилосрдно угрожаваног моћним средствима једне државе. Као реалиста волео је живот онакав какав јесте и какав је могућ. Свој поглед на свет обогаћивао је сазнањима о човеку, унутрашњим поривима који га гоне ка његовим поступцима. Његова тематска ширина и богатство његових приповедака, од трагичне судбине искорењених и одбеглих из свог природног егзистенцијалног, националног, духовног и језичког простора, преко буђења и остваривања емотивних и еротских потреба и снова младих људи, до ратом и његових разорним последицама обележених књижевних протагониста, тематски су оквири његове прозе обухватали различите социјалне и културне слојеве, као и различита 91