Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 91
Суштина поетике | часопис за књижевност
Младости моја, ту ми проспи крв;
Нек трубе звук и мачева звек,
Топова рик, угуше занавек.
У налету ка победи,
Атови ржући,
Прејур`те ме, прегазите,
На бојишту нек остане мој крвави леш!
Може се рећи да је припадао националном соју
књижевника, јер своју поезију и приповедачки стил веже за
Војводину, област коју најбоље познаје, за коју је везан, у њој
рођен и њој се враћао. Сваки наш крај и свака наша покрајина
имала је свога приповедача, који се темама и идејама ретко
удаљавао од свог завичаја, ослањао се на искуство средине
коју најбоље познаје и писао о њој. Вељко је волео свој народ,
чију је судбину и дух човека приказао у својим песмама и
приповеткама. Његов Раванград (Сомбор) није представио
само као слику једног града, већ као историју целокупног
друштва са свим његовим унутрашњим и спољашњим
катастрофама. Период у коме се уједињују три народа у једну
државу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, је проблем
нације, проблем могућности опстанка једног одсеченог и себи
препуштеног народног огранка, немилосрдно угрожаваног
моћним средствима једне државе. Као реалиста волео је
живот онакав какав јесте и какав је могућ. Свој поглед на свет
обогаћивао је сазнањима о човеку, унутрашњим поривима
који га гоне ка његовим поступцима.
Његова тематска ширина и богатство његових
приповедака, од трагичне судбине искорењених и одбеглих
из свог природног егзистенцијалног, националног, духовног
и језичког простора, преко буђења и остваривања емотивних
и еротских потреба и снова младих људи, до ратом и његових
разорним
последицама
обележених
књижевних
протагониста, тематски су оквири његове прозе обухватали
различите социјалне и културне слојеве, као и различита
91