Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 89
Суштина поетике | часопис за књижевност
Народног музеја, председник Матице српске, члан Српске
академије наука и уметности.
Приповедач, есејиста, књижевник и ликовни критичар,
Вељко Петровић је, као многи, отпочео свој књижевни пут
поезијом и одредио себи правац у тој речи уметности. Његове
песме тематски су разнолике: родољубиве, љубавне,
рефлексивне и дидактичке. Његова поезија је дочекана
добродошлицом, а оснажен је од најстрожих критичара тог
времена, Јована Скерлића и Васе Стајића, јер пролазећи кроз
три раздобља ратова: два балканска, Први и Други светски
рат, разумљиво, постављени су критеријуми у којима су
највише патриотске вредности, а Вељко Петровић је песник
најпре родољубивих песама, које је објавио у истоименој
збирци 1912. године. У последњој строфи песме Верујте прво
...
Ми сви сад знамо: хоћемо слободе
И да смо своји у рођеној кући;
И пре но што нам мач срца прободе
О вољу нашу он ће крто пући!
Ми верујемо! И стиснутих пести,
Са руку наших ланце ћемо стрести!
прави паралелу између домовине и дома, скоро да их
поистовећује и такав песнички израз уграђује у песмама своје
прве збирке. Најбоља и најлепша родољубива песма је Српска
земља. Ритмичко-мелодијски јединствена, емоционално и
садржински богата, пуна је родногрудог заноса, који покреће
читаочеве вибрације душе и духа.
СРПСКА ЗЕМЉА
Ово је земља бурјана и драча,
ово је земља подлих сунцокрета,
ово је земља пијанки и плача
легло врапца који ниско лета.
89