Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 83

Суштина поетике | часопис за књижевност
тридесетпетогодишњег човека са изузетно развијеним
посматрачким даром, са мислима далеко изнад просечног
нивоа, сјајног оратора – демагога који верује у своја убеђења
и принципе. Он долази на имање Дарије Михајловне, где
својом сјајном речитошћу на све присутне оставља изузетно
јак утисак. Из сваке дискусије Руђин излази као асполутни
победник, а такав је био и раније, што сазнајемо од Лежњова,
његовог некадашњег пријатеља: ''Руђин се трудио на све
могуће начине да потчини себи људе, и потчињавао их је у
име општих принципа и идеја, и доиста имао је јаког утицаја
на многе. (...) Имао је систематички дух и огромно памћење, а
то баш и утиче на младе људе!'' 7 Својом страсном
дијалектиком ретко је дозвољавао саговорнику да дође до
речи – владао је ''музиком речитости''; чак и они слушаоци
који нису разумевали о чему говори осећали су да им се пуне
груди и пред очима им блиста од његових беседа. Ипак, и
поред свега тога, у Руђину као да није постојала она искрена
емоција и животност - умео је незауставно да прича
филозофију живота, али није знао да живи живот; знао је да
држи слово о љубави, али није могао да је осети – говорио је
смеле ствари да би слушао звучност својих фраза којима је
побуђивао похвале слушалаца. Руђин пасивно посматра
живот који поред њега протиче.
Када је говорио о свом животу и доживљајима, у
његовим описима није било боје; ретко се смејао, а ''када се
смејао, лице му је добијало чудан, скоро старачки израз, очи
су му се скупљале, нос му се мрштио'' 8 . Без обзира што је имао
тридесет пет година, Руђин је осећао да му је младост већ
давно прошла, да се уморио и да му је потребан одмор.
Поставља се питање – од чега се Руђин уморио. Од
паразитирања, или, можда од себе самог?
Насупрот емоционално обогаљеном Руђину са својом
интелектуалном штаком, Тургењев представља емотивну,
7
8
И. Тургењев, Руђин, Матица српска, Нови Сад, 1956. година, стр. 67.
Исто, стр. 44.
83