Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 8

Суштина поетике | часопис за књижевност
слободом, али и окупљањем, друштвеношћу, заједништвом,
подршком, оживљавајући тако праву бит поезије.
Слике тишине
На романтику Драге Дејановић дивно су ми се
надовезале песме Љубинка Јелића, тихог и наизглед мирног
стиха, док испод те површине живе неке од највећих истина
нашег постојања. То је моћ поезије, да мирноћом ошамари,
тишином покрене! И да све време чува најлепше речи под
језиком детета/ заувек притајеног у мени (У кутији).
Видим страх од невидљиве силе која ставља резу на врату и
спречава љубав да закуца тихо и једноставно уђе (Име
љубави). Видим анђела који у сан ставља семе да би човек
боље видео суштину живота и бреме пролазности: све више
клија и разговетно казује/ колико смо отворени/ за
истину и рањиви,/ пред налетима тешко савладивих/
таласа самозаборава (У тихости). Слике тихе, пастелних
боја, не тужне, него нежне, пуне благости, знања и
прихватања.
О тишини говори и веома зрела и симболична
прича Јелене Цветковић „Од људи убудуће ни гласа“, о
тишини која ће наступити када утихне све људско да би се
напокон чуо гас природе, јер није било другог начина да се
пробије. Одлична слика наше заглушености сопственим
гласовима и жељама, буком и изазовима света, док нас
природа и изворност позивају да им се вратимо.
Слике ударци
Необично су ме дотакле гуске које лете на север, у
песми Маријане Соломко. Оловно сиво небо, предводник
јата и нимало музикално гакање. Намећу се и преплићу
бројна тумачења слике јата које лети ко зна куда даље. Иако
су заједно делују усамљено, без знаног циља, вођа није
8