Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 79

Суштина поетике | часопис за књижевност
Не мора нико да лута, скита и пати,
Ово је једна загонетка проста.
Загонетка коју нико не жели да схвати
И која је тражена у подсвести доста.
Између та два света, невиности и пакла,
Рачва се људска мисао створена од стакла,
Да узроци ратова и сукоба су једино људи,
Чак иако нисмо знали да нама се овде суди.
Танка је линија гордости и поштовања,
Насупрот границама времена и стања.
Кад бисмо поклањали душу и свакакве ситнице,
Сунце би окупало свако људско лице.
Узроци, узроци, чему постојите?
Зашто наша пуста срца бојите?
И када свет буде бољи, ми нећемо бити ти,
Ти људи јер смо ми, једноставно, ми.
ПАХУЉА
Дуж бурних месеци и несмотрених дана,
протезала се нит љубичице и лана.
Кроз капи росе и летње кише,
крхка пахуља борила се да дише.
Ватра у лампионима битку руши
мрачних звезда на ивици времена.
Снег пада, удвара се наивној души,
пре но што наиђу срца ледена.
79