Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 73
Суштина поетике | часопис за књижевност
ПРЕОБРАЖАЈ
Свако јутро прије одласка на посао
У спаваћој соби за столићем са двије ладице
И огледалом
Утрљавам крему на лице
И размишљам шта се још може спасити из младости
Зид иза мојих леђа раздваја ме од Свитања
И ништа ми важније не преостаје
Него да широм отворим прозор
И удахнем Свјетлост
Као врелу јутарњу кафу
Осјећам како се ту више ништа не може да догоди
Осим Ријечи које је вријеме у часовник записало
И шесту деценију своју тајну мисао откуцава
Трнци који се из пета пењу у главу
Опомињу ме да кренем
Успут до посла Свјетлост ме
У себе Преобрати
О ПЕСНИКИЊИ
Јованка Стојчиновић Николић, песник, прозаиста,
есејиста и културни посленик, рођена је 1952. у Ритешићу код
Добоја. До 1998. године радила у Средњошколском центру и
Гимназији у Добоју, као професор. Од 1998. до 2010. била је
директор Центра за културу и образовање у Добоју.
73