Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 69
Суштина поетике | часопис за књижевност
Гасиће свици своје лампе
кад се из снова препустиш јави,
да смо се ноћас волели страсно –
казаће тек мали ожиљак плави.
Ивана Конатар | БУДИМ СЕ СРЕЋНА
У оне сате, тихе и снене
који остају само за нас
увијек си близу,
увијек уз мене,
сигурност моја, утјеха, спас.
У оне сате кад вријеме стане
кад се шутњом казује све,
залог си мој
за срећне дане,
мој пут у срећу, у мирне сне.
Будим се срећна сваког јутра,
исти ће дан сванути сјутра,
у теби имам све,
све што ми треба
воде и сунца, земље и неба.
Будим се срећна због наших сати
јер ти ћеш увијек највише дати,
у теби имам све,
све што ми треба
воде и сунца, земље и неба.
69