Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 58

Суштина поетике | часопис за књижевност постати уређено демократско друштво у којем неће царевати мито и непотизам?“ Знаш шта ми је рекао, да се свакако иде ка томе, да ниједан грађанин не сме у то сумњати, већ да се то и може постићи једино личним залагањем и примером... И остала празна слама. А онда ми је незванично, у неформалном разговору, објаснио неке ствари везане за тренутна збивања. Јако је интелигентан човек, и приступачан, и сад ми се јави кад се понекад сретнемо; од многих ствари које се говоре о њему, знам које су истините а које не. Али, добро, то је сад нека друга прича. Никад није све до једног човека, него естаблишмента, назови елите која се формира око њега. Толико је апаратчика који се ухлебе на државним јаслама па воде харанге на неистомишљенике. Ја нисам ушао у политику, јер на постојећој сцени за мене нема места. Мени многи у земљи замерају да је мој национал−патриотизам много слабији од привржености идеалима српског витештва и косовске слободарске искре. То су били и Његошеви идеали; светлост и светост обилићке жртве и херојства никад не смеју да буду погажени, заборављени или замењени неким тренутно−актуелним, наметнутим, често и измишљеним флоскулама... Али нећемо сад о политици, о томе ионако бистрим са многима, нећу са тобом. А имам и сценарио за филм у глави, испричаћу ти касније... Док је његов саговорник испијао пиће за пићем, Бранко је пијуцкао своје пиво и осећао се све нелагодније. Све што је Никола говорио није било невероватно и немогуће, али ипак му је деловало неуверљиво и примао је информације са великом скепсом и резервом. Ко је тај човек? И шта он уопште зна о њему, осим оног што сам прича? А он прича много, али питање је шта је од свега тога стварно истинито... Како је време пролазило, разговор је попримао све чудније ноте, уплитале су се ту још понеке личности из јавног живота, искрсавале неке прилично бизарне слике и Бранко се, осетивши да му је у тој необичној атмосфери пиво мало почело да удара у главу, и да се све теже концентрише, 58