Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 37
Суштина поетике | часопис за књижевност
путовања. Наиме, по програму УСАИД−а, требало је да
мјешовита група из БиХ (нормално, претежно млађих људи)
отпутује у САД, да би прошли кроз посебну обуку и били
оспособљени за нормализацију односа у ратом загађеном и
новом друштву, какво је било наше. Ја то нисам ни очекивао, а
ни показивао жељу. Био сам усредсређен на рјешавање
стамбених и других породичних проблема умножених након
ратне катастрофе. Када сам сазнао за тај приједлог нећкао
сам се и говорио да би боље било да иде неко млађи, мада
нисам био сасвим искрен, јер од сазнања за могућност да
путујем авионом у Америку крио сам жељу за путовањем, а
Тери није одустајао. Питер иде и готово, наравно ако то прође
код виших инстанци. И сада мислим да је то било готово
самим његовим приједлогом. Формалности су обављене у
представништву УСАИД−а у нашем главном граду, одакле је
наша мултинационална група од дванаест чланова полетјела
авионом за Будимпешту, па одатле за Франкфурт.
Боже мој! Био је то мој први лет авионом, па сам и због
тога осјећао скривено узбуђење. Било ми је непријатно да
показујем своја јача осјећања пред групом прилично млађих
људи, углавном мушкараца, а с нама су биле само двије
такође много млађе жене. Зато сам крио и узбуђења и велика
одушевљења.
Како рекох био сам само лагано узбуђен али се нисам
ничега плашио. Послије преживљених ратних страхота било
је мало тога што би могло бити пријетња мојој личној
сигурности и што би ме плашило. Зато сам само пажљиво
пратио све у тим новим околностима. Понио сам фотоапарат,
најновији кенон, па сам настојао да снимим што више детаља.
Снимао сам и из птичје перспективе, при ниском лету авиона,
панораме предјела изнад којих смо летјели. Почео сам од
Блатног језера у Мађарској па даље. Снимио сам и све
догађаје на нашем путу. И сада чувам све те фотографије.
Право узбуђење вожњом у авиону осјетио сам када смо
полетјели са Франкфуртског аеродрома. То је лет преко
37