Последње путовање | Дијана Тошић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Последње путовање | Дијана Тошић
Не знам да ли сам ти била понос или разочарање . Не сећам се да ли си ме икада водио у шетње и на колаче . Нисам сигурна да си ме икада узео у наручје , спустио у крило и причао бајке . Као да те у мом детињству није било , а опет сам те неизмерно волела .
Овог јутра је продорно зазвонио телефон . Знала сам вест и пре него што сам се јавила . Нисам плакала . Ти си био јак , а ја сам твоја крв . Јача сам него што ме памтиш . Угризох се за усну , спаковах ствари и пођох на пут , да ти последњи пут дођем . Да те испратим на вечни починак . Господ те је позвао , а тај позив нико од нас не одбија . Остаје ми нада да си на једном лепшем и светлијем , бољем месту . Тамо , где нема више бола , муке и кидања , да ме чекаш да се једнога дана поново сретнемо . Молићу се анђелима да те воде кроз све непознате трасе , да ти помогну да заборавиш све муке које на овој трошној земљи си морао познавати .
Остаће ми нерешена енигма зашто си годинама сматрао да ћу начинити исте грешке као кћер твоја . Можда си зато и био суздржан према мени . А можда је и даљина учинила све то . Не знам . Прекасно си се отворио , прерано отишао да бих сада одговор имала .
Ниси ми допустио да те упознам , да ти се приближим . Хладан и недоступан си био , па сам о твом животу сазнавала склапајући делове приче . Периодично сазнаване делове складиштила сам у меморији да бих имала неку слику о теби када овај дан дође . Не знам да ли сам те икада увредила , опрости ако јесам . Опрости ми , ако си икада и чуо нешто срамно за мене па си морао погнути главу . Извини ако нисам била упорна у рушењу зидина које си око себе подигао , како би продрла до суштине твоје .
34