Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 27

Суштина поетике | часопис за књижевност Три песме | Кристина Павловић Рајић СТРАСТ И СМРТ Живот се ковитлао у бездане тамне... Раскрилиле се зенице – двери космичке! У теснац га стискале силе непојамне... Женственост јој пламну жудећи оберучке! Душа му у носу, а он је силно љуби! Не даде се сени тамној, страст му не уби. Зар сад кад живот му мирише, бујно цвета, А њој у недрима нектар с рајског дрвета? Још пољуб један, па нек иде све у прасак! Још мушки да њу чврсто грли, лудо љуби, Из анђелског јој тела отме вражји гласак! Богињу кад узнесе, нек и живот згуби! ВИДАРИЦА Оковале те зимом, урекле злокобнице У постељи да самујеш од ватрице. Носим ти шољу чаја најлековитијег биља, Мелемницу, која чили миром босиља. Сладим ти топло меку душу болну. Додиром руке с чела топим невољну Мисао о животу. Наде ми је пуно Наручје што цвркутом буди успавано. 27