Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 23
Суштина поетике | часопис за књижевност
Али на крају и кад је снег
Нађе свој пут и пробије стену
Кȏ река, или кȏ ветар што оголи брег
На лицу тад видимо, слику њену
САН
Замишљам људе који не постоје
Трагам за измишљеним местима
У глави неми су звуци, невидљиве боје
Премотавам догађаје што нису у вестима
Играју сенке у трептају једном
У крајичку ока јаве се, нестану
У лику чудном и страшном и чедном
Са светлом губе се, са игром престану
Гледам облике, гињоле и марионете
откуцава сат док ћутим и седим
Не знам да л' лутке се смеју ил' прете
Топи се сан и на јави с њим бледим
Милан Коњовић – Касис (1929)
23